ĐUMBIR
(Zingiber officinalis)
Ovo je tropska biljka kod koje se za konzumiranje kao začin jelima ili za spravljanje čajeva koristi rizom. Poreklom je iz jugoistočne Azije i nezaobilazni je sastojak orijentalnih jela. Rizom sadrži preko 40 antioksidativnih jedinjenja zbog čega se najviše koristi za čišćenje organizma, posebno jetre. Pozitivne efekte pokazao je i kod ubrzavanja metabolizma, kod saniranja gljivičnih oboljenja i dijabetesa. Ukus rizoma je kiselkasto ljutkast i podseća na kombinaciju limuna i rena.
Morfološke osobine: Đumbir je višegodišnja zeljasta biljka koja svojim izgledom podseća na trsku. Stablo je uspravno i zeljasto, visine oko 1m. Listovi su uski i kopljasti, naizmenično postavljeni. Cvet je žuto zelene boje, skupljen u grozdaste cvasti. Đumbir u zemlji formira rizome, nepravilnog i kvrgavog oblika iz kojeg naredne godine izbijaju novi izdanci. Boja kože rizoma je prljavo bela, dok je meso belo do bledo žućkasto.
Uslovi uspevanja:
Temperatura: Ne podnosi niske temperature. Na otvoreno se može presaditi tek kada temperatura vazduha pređe u proseku 25°C. Dobro podnosi visoke temperature i preko 35°C.
Svetlost: Đumbir nema izražene potrebe za svetlom. Bolje uspeva na mestima koji su zasenjeni prošaranim hladom nego na direktnom svetlu.
Voda: Ima velike potrebe za vodom. Neophodno je redovno ga zalivati i održavati umerenu vlažnost zemljišta.
Zemljište: Više mu odgovaraju laka i peskovita zemljišta, bogata humusom, nego teška, hladna i glinovita zemljišta.
Tehnika gajenja i nega biljaka:
Setva: U kontinentalnim uslovima, đumbir se može gajiti jedino iz rasada. Veći rizom na kojem se nalaze pupoljci ili već zeleni izdanci izlomi se na delove do veličine oko 5 cm i posadi u veću saksiju prečnika oko 20-25cm. Vreme sadnje je kraj zime, tokom marta i aprila. Postoje dva načina proizvodnje rasada iz rizoma: rizom se ostavi na površini zemlje tako da pupoljci dodiruju površinu zemlje i drugi način, rizom se prekrije slojem zemlje debljine oko 1 cm. U zavisnosti od temperature, ponik će iznići za 10-20 dana. U baštu se presađuje od polovine maja do početka juna.
Zalivanje: Neophodno je redovno zalivanje tako da je zemlja uvek umereno vlažna. Previše vlage može dovesti do truljenja rizoma dok premalo vode dovodi do sušenja i odumiranja pupoljka. Postavljanje malča od kartona ili slame onemogućiće preterana kolebanja vlage u zemljištu.
Prihranjivanje: Nakon nicanja ponika, potrebno je dva do tri puta prihraniti biljku tečnim đubrivom od koprive ili gaveza. Nakon rasađivanja u baštu, trebalo bi oko biljke posuti kompost, biljku zaliti i postaviti malč. Tako će biljka, postepenim razlaganjem komposta, postepeno dobijati hranjiva tokom cele vegetacije.
Berba: Đumbir ne podnosi niske temperature te se već krajem leta, tokom septembra meseca, mora vaditi iz bašte. U prvoj godini, biljka će proizvdesti sitnije rizome. Da bi se proizveli veći rizomi, biljku treba krajem leta presaditi u saksiju i tokom zime držati na toplom mestu te sl. godine ponovo zasaditi u baštu.
Mesto u plodoredu: U baštu se sadi na leju koja je đubrena stajnjakom ili drugim organskim đubrivom ili posle ranog graška.
Dobri susedi: salata, spanać, boranija, pasulj, bob
Loši susedi: beli i crni luk, praziluk i sve biljke iz familije ljiljana, tikve i bundeve
Bolesti: Nisu uočene značajne bolesti.
Štetočine: Od štetočina najveću štetu mogu naneti gusenice koje preko noći mogu potpuno pojesti mladi ponik.
(Zingiber officinalis)
Ovo je tropska biljka kod koje se za konzumiranje kao začin jelima ili za spravljanje čajeva koristi rizom. Poreklom je iz jugoistočne Azije i nezaobilazni je sastojak orijentalnih jela. Rizom sadrži preko 40 antioksidativnih jedinjenja zbog čega se najviše koristi za čišćenje organizma, posebno jetre. Pozitivne efekte pokazao je i kod ubrzavanja metabolizma, kod saniranja gljivičnih oboljenja i dijabetesa. Ukus rizoma je kiselkasto ljutkast i podseća na kombinaciju limuna i rena.
Morfološke osobine: Đumbir je višegodišnja zeljasta biljka koja svojim izgledom podseća na trsku. Stablo je uspravno i zeljasto, visine oko 1m. Listovi su uski i kopljasti, naizmenično postavljeni. Cvet je žuto zelene boje, skupljen u grozdaste cvasti. Đumbir u zemlji formira rizome, nepravilnog i kvrgavog oblika iz kojeg naredne godine izbijaju novi izdanci. Boja kože rizoma je prljavo bela, dok je meso belo do bledo žućkasto.
Uslovi uspevanja:
Temperatura: Ne podnosi niske temperature. Na otvoreno se može presaditi tek kada temperatura vazduha pređe u proseku 25°C. Dobro podnosi visoke temperature i preko 35°C.
Svetlost: Đumbir nema izražene potrebe za svetlom. Bolje uspeva na mestima koji su zasenjeni prošaranim hladom nego na direktnom svetlu.
Voda: Ima velike potrebe za vodom. Neophodno je redovno ga zalivati i održavati umerenu vlažnost zemljišta.
Zemljište: Više mu odgovaraju laka i peskovita zemljišta, bogata humusom, nego teška, hladna i glinovita zemljišta.
Tehnika gajenja i nega biljaka:
Setva: U kontinentalnim uslovima, đumbir se može gajiti jedino iz rasada. Veći rizom na kojem se nalaze pupoljci ili već zeleni izdanci izlomi se na delove do veličine oko 5 cm i posadi u veću saksiju prečnika oko 20-25cm. Vreme sadnje je kraj zime, tokom marta i aprila. Postoje dva načina proizvodnje rasada iz rizoma: rizom se ostavi na površini zemlje tako da pupoljci dodiruju površinu zemlje i drugi način, rizom se prekrije slojem zemlje debljine oko 1 cm. U zavisnosti od temperature, ponik će iznići za 10-20 dana. U baštu se presađuje od polovine maja do početka juna.
Zalivanje: Neophodno je redovno zalivanje tako da je zemlja uvek umereno vlažna. Previše vlage može dovesti do truljenja rizoma dok premalo vode dovodi do sušenja i odumiranja pupoljka. Postavljanje malča od kartona ili slame onemogućiće preterana kolebanja vlage u zemljištu.
Prihranjivanje: Nakon nicanja ponika, potrebno je dva do tri puta prihraniti biljku tečnim đubrivom od koprive ili gaveza. Nakon rasađivanja u baštu, trebalo bi oko biljke posuti kompost, biljku zaliti i postaviti malč. Tako će biljka, postepenim razlaganjem komposta, postepeno dobijati hranjiva tokom cele vegetacije.
Berba: Đumbir ne podnosi niske temperature te se već krajem leta, tokom septembra meseca, mora vaditi iz bašte. U prvoj godini, biljka će proizvdesti sitnije rizome. Da bi se proizveli veći rizomi, biljku treba krajem leta presaditi u saksiju i tokom zime držati na toplom mestu te sl. godine ponovo zasaditi u baštu.
Mesto u plodoredu: U baštu se sadi na leju koja je đubrena stajnjakom ili drugim organskim đubrivom ili posle ranog graška.
Dobri susedi: salata, spanać, boranija, pasulj, bob
Loši susedi: beli i crni luk, praziluk i sve biljke iz familije ljiljana, tikve i bundeve
Bolesti: Nisu uočene značajne bolesti.
Štetočine: Od štetočina najveću štetu mogu naneti gusenice koje preko noći mogu potpuno pojesti mladi ponik.
